Зашто је Бог тражио од Аврахама да убије свог сина?

2 Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

( 1. Мојсијева 22:2 )

Како је све почело…

Божје обећање

Вратимо се у прошлост и погледајмо догађаје који су се одиграли годинама раније. Ево размишљања о обећањима која је Бог тада дао Аврахаму.

16Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“

19Бог рече Аврахаму: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’17,19 Име Исак значи он се смеје.. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега.

21Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“

( 1. Мојсијева 17:16,19,21 )

Бог се обавезује да склопи савез са Исаком, јединим сином кога ће родити Сара. Ово обећање дато је пре Исаковог рођења, што показује Божју јасну намеру да сачува Исаков живот. Ипак, погледајмо како је Аврахам реаговао на Божје обећање.

Аврахам показује недостатак вере у Божју поруку.

17Аврахам паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“

( 1. Мојсијева 17:17 )

Аврахамови поступци не сведоче о снажној вери у Бога.

Аврахам и даље не верује Богу.

Касније је Бог поновио своје обећање Аврахаму. Овог пута Аврахам није изразио сумњу, али Сара јесте.

10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’

( 1. Мојсијева 18:10-13 )

Можемо ли сада рећи да Аврахам заиста верује Богу? Да је веровао, Бог не би морао да понавља своје обећање. Штавише, следећи стих показује да Аврахам и даље нема поверења у Бога, јер обмањује Авимелеха, цара Герара, лажно тврдећи да му је Сара сестра. То открива Аврахамов страх да би његова смрт могла угрозити испуњење Божјег обећања, јер без њега не би било ни Исака.

2Аврахам је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.

( 1. Мојсијева 20:2 )

11Аврахам одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене.

( 1. Мојсијева 20:11 )

Годину дана касније Бог је испунио своје обећање и дао Аврахаму сина, баш као што је рекао. Да ли је тај догађај променио Аврахамову веру у Бога?

Доказ да је Аврахамова вера у Бога била изузетно снажна – јача него што можемо да замислимо.

Годинама касније, када је Исак одрастао, Бог је упутио Аврахаму потресан захтев. Изненађујуће, Аврахам је одмах одговорио и учинио тачно оно што му је Бог заповедио. Иако је дубоко волео свог сина Исака, јединог детета са Саром, није га ускратио Богу.

2 Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

3Устане Аврахам у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао.

9Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Аврахам подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва.

10Тад Аврахам узе нож да закоље свога сина.

( 1. Мојсијева 22:2,3,9,10 )

12 Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“

( 1. Мојсијева 22:12 )

Овај тренутак у Библији има дубок значај – не само због своје етичке стране, која обично привлачи пажњу људи.

Пре свега, Бог је потпуно познавао Аврахама – његове способности и ограничења – пре него што је изрекао захтев. Исто тако, Бог унапред познаје сваког човека, пре него што било шта учини или каже.

2Знаш ме и кад седим и кад стојим,

познајеш ми мисли издалека.

3Посматраш ме док ходам, док лежим,

и свестан си свих мојих путева.

4Елем, још ми речи на језику нема,

а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!

( Псалми 139:2-4 )

У исто време, Аврахам има непоколебљиву веру у Бога и сигуран је да ће се Божја обећања испунити. Он несумњиво разуме да ће Бог одржати своју реч да склопи савез са Исаком и његовим потомцима. Зато, према Аврахамовом уверењу, Исак не може тек тако да умре. Ако смрт и наступи, Аврахам верује да Бог може да врати Исака у живот или да интервенише на начин који је у складу са његовим обећањем. Аврахам изражава то непоколебљиво поверење када каже да ће се и он и Исак вратити, очекујући да ће Бог сам обезбедити потребну жртву.

5Аврахам рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“

( 1. Мојсијева 22:5 )

7Исак рече своме оцу Аврахаму: „Оче!“

Аврахам се одазва: „Ево ме, сине!“

Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“

8Аврахам одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.

( 1. Мојсијева 22:7-8 )

Овај доказ Аврахамове вере стављен је пред нас, читаоце Библије, да нагласи дубину вере човека кога је Бог изабрао. Он истиче колико су Аврахамова дела и вера значајни за све нас.

18Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“

( 1. Мојсијева 22:18 )

Аврахам није жртвовао свог сина – Бог је био тај који је жртвовао свог…

Иако је Аврахам веровао да ће му син на крају бити жив, није знао како ни када. У неком смислу, Исак је за Аврахама био „мртав“ током дугог тродневног путовања до горе коју је Бог одредио, а „васкрсао“ је трећег дана, на крају пута. Ова дирљива паралела указује на распеће и васкрсење Божјег Сина, Исуса, који је разапет и трећег дана васкрсао.

4Трећега дана Аврахам подигне поглед и издалека угледа оно место.

( 1. Мојсијева 22:4 )

4и да је, сагласно Писмима, сахрањен и васкрснут трећег дана.

( 1. Коринћанима 15:4 )

Ако не схватимо дубоку љубав и страх Божји због којих је Аврахам био спреман да жртвује свог сина, можда ће нам бити тешко да разумемо Божју љубав према нама. И Бог је дао свог јединог Сина да поднесе крст ради нашег спасења.

16Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот.

( Јован 3:16 )