Зашто постоји толико хришћанских цркава?

У свету постоји толико цркава, и свака има другачији скуп предања, обреда и веровања. Којој од њих треба да се придружимо?

Католичка, православна, баптистичка, лутеранска, методистичка, презвитеријанска... Постоје десетине великих хришћанских деноминација, а многе цркве се често ограђују од других цркава, истичући разлике у обредима и веровањима.

Да ли је добро за хришћанство да постоје различите цркве, како би свако могао да се придружи цркви која му највише одговара?

Подела међу хришћанима почела је рано, још у данима апостола Павла. Ево шта је он написао цркви у Коринту.

12Мислим на то што сваки од вас говори: „Ја сам за Павла“ или „Ја сам за Аполоса“ или „Ја сам за Кифу“ или „А ја сам за Христа.“ 13Зар се Христос поделио? Или, да није Павле разапет за вас? Или, зар сте у Павлово име крштени?

( 1. Коринћанима 1:12-13 )

Зато се запитајмо: да ли су баптисти били распети на крсту за нас? Или сте крштени у име Лутера?

Хришћани се и даље споре у расправама о појединостима обреда, о одређењу Тројства, о Божјем имену, о томе ко може да се назове апостолом... Многи филозофи и мудраци читају Библију и препиру се око значења појединих стихова и поглавља. Али куда нас може одвести наша људска мудрост?

20Где је, дакле, мудрац? Где је зналац? Где је вични расправама овога света? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост?

( 1. Коринћанима 1:20 )

Наша људска мудрост и посебан скуп веровања, чак и када су извучени из Библије, неће нам помоћи.

25У то време Исус рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца.

( Матеј 11:25 )

Свака хришћанска деноминација прихвата своја веровања и утврђује правила и обреде којих цркве и њихови вође треба да се држе. Али све то води ка једном – подели. А како постојање одвојених цркава утиче на хришћанство?

25А Исус, знајући шта мисле, рече им: „Свако царство у коме дође до поделе и рата – опустеће, и сваки град или дом где се људи окрену једни против других, неће опстати.

( Матеј 12:25 )

Када идемо путем ка неком циљу, не обраћамо превише пажње на препреке на које наилазимо. Не усредсређујемо се на расправе о препрекама и различитим начинима да их савладамо. Уместо тога, држимо поглед упрт у циљ и идемо даље. Исто важи и за расправе о томе како се правилно крстити, који је исправан поступак крштења и тако даље. Не дозволимо да нас те расправе раздвоје и одвуку од онога што је главно.

10Молим вас, браћо, у име нашег Господа Исуса Христа, да сви исто говорите и да не буде поделе међу вама, него будите потпуно сједињени истим разумом и истим мишљењем.

30Он је извор вашег живота у Христу Исусу, који је нама постао мудрост од Бога, и праведност, и посвећење и откупљење.

( 1. Коринћанима 1:10,30 )

Значи ли то да онда не треба да се придружимо ниједној цркви? Не. Припадност цркви помаже ти да кроз проповед учиш Божју реч.

21И будући да свет није упознао Бога по његовој мудрости, Бог је одлучио да лудошћу проповедања спасе оне који верују.

( 1. Коринћанима 1:21 )

Запамти да црква није зграда, него су црква људи. Божји народ и Божји храм.

16Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама?

( 1. Коринћанима 3:16 )

Као члан цркве, треба да чуваш и обезбедиш прави темељ за свој живот, срце и душу – Исуса Христа.

11Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос.

( 1. Коринћанима 3:11 )

И клони се следовања одређеним деноминацијама или појединим вођама. Не понашај се као људи овога света.

4Јер, кад један каже: „Ја сам за Павла“, а други: „А ја за Аполоса“, зар се не понашате као људи у свету? 5На крају, шта је Аполос? Шта је Павле? Они су само служитељи преко којих сте поверовали, примерено служби коју је Господ поверио свакоме. 6Ја сам посадио семе, Аполос га је залио, а Бог је дао да израсте. 7Према томе, није ни до онога који сади, ни до онога који залива, већ до Бога који даје да расте.

( 1. Коринћанима 3:4-7 )

И увек пази да се усредсредиш на оно што је главно – на Христа Исуса, истинску слику јединог живог Бога.

21Зато нека се нико не хвали људима, јер све припада вама; 22био то Павле, Аполос или Кифа, било свет, живот, или смрт, било садашњост или будућност. Све припада вама! 23А ви припадате Христу, а Христос Богу.

( 1. Коринћанима 3:21-23 )