Не уклапам се у овај свет

„Шта год да радим, ја сам аутсајдер. Из дана у дан се уверавам да ме нико не воли, да никоме нисам потребан. Осећам се јадно међу људима који су направили вртоглаве каријере, који имају насмејане породице и колеге које их поштују. Више не могу да подносим та срећна лица око себе у свету у који се не уклапам…“ – Да ли вам је познат овај осећај?

Нисте сами. Има нас милиони, баш као што сте ви. Многи од нас не припадају овом свету.

18Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. 19Да припадате овом свету, свет би волео своје. Али, пошто не припадате свету, него сам вас ја издвојио из овог света, свет вас због тога мрзи.

( Јован 15:18-19 )

Шта нам овај свет нуди? Осећај да смо важни и посебни, могућност да зарађујемо новац, да купимо аутомобил и велику кућу? Похвале пријатеља које потврђују да сте прихваћени и да међу њима имате посебан положај? Или је то осећај да сте бољи од других? Можда уживање у томе да вас други служе? Или су то само сви они уређаји које можете да купите и да се њима играте? Или је понуда овог света посао у великој компанији, где можете помагати другима да граде каријеру, показати своју великодушност тако што ћете унапредити своје потчињене или им помоћи у техничким изазовима? Летови у првој класи и одласци на пословне конференције? Објављивање својих фотографија из скупих ресторана на друштвеним мрежама?

Дивно, зар не? Ко то не би желео? Да, будимо искрени и не поричимо – звучи привлачно! Ипак, пре или касније схватићемо да ниједна понуда овог света неће испунити празнину и усамљеност у нама. Тада ћемо се осећати превареним што смо годинама следили свет и жудели за тим лажним благом, да бисмо тек сада схватили да похвале пријатеља, које су нам све то време изгледале тако вредне, нису ништа друго до прикривена завист и мржња.

Када је Исус сишао на Земљу и понудио људима слободу, многи су му поверовали, али нико није смео то јавно да призна,

43Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.

( Јован 12:43 )

Ето нас, везаних за људске похвале и прихватање. Слободне птице затворене у златни кавез. Риба коју привлачи мамац. Везани страхом од туђег мишљења…

25Страх човеку замку поставља,

а збринут је онај што се у Господа узда.

( Приче Соломонове 29:25 )

Да, не морамо да се трудимо да се уклопимо у овај свет. Не морамо да јуримо за вредностима овог света, напрежући душу и исцрпљујући срце. Као што пластични накит не може да се мери са правим дијамантом, тако ни понуде овог света никада неће испунити празнину у нашем срцу. Никада неће утолити жеђ коју осећамо.

15Немојте волети свет нити оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу.

( 1. Јованова 2:15 )

Постоји извор праве љубави, правог знања, правог пута у живот – извор воде после које више никада нећемо ожеднети.

14А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“

( Јован 4:14 )

Можда познајете Исуса Христа, а можда и не (иако сте његово име вероватно чули), можда не знате ко је он и одакле је. Ипак, једну ствар можемо одмах да видимо – он није од овог света.

14Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету.

( Јован 17:14 )

И он не прихвата оно што овај свет нуди.

8Тада је ђаво опет одвео Исуса на једну веома високу гору, показао му сва светска царства и њихову славу, 9и рекао му: „Све ћу ти ово дати ако паднеш преда мном и поклониш ми се.“

10Тада му Исус одврати: „Одлази од мене, Сатано! Јер у Писму пише:

’Господу Богу своме клањај се,

и њему једином служи.’“

( Матеј 4:8-10 )

Када се осећамо бескорисно, напуштено, празно, као да нисмо од овог света, можемо да пијемо воду коју нам Исус нуди. Она ће нам дати знање које нам је потребно, тако да више никада не ожеднимо. Он је и прави пут који води до правог блага за којим људи трагају целог живота.

6Исус му рече: „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени.

( Јован 14:6 )

Свима нам је природно да желимо да се осећамо посебно, да будемо вољени онакви какви јесмо. Сви знају да смо створени по Божјем обличју. Али лако заборављамо колико смо посебни у Божјим очима.

4Јер ти си драгоцен у мојим очима,

цењен си и ја те волим.

Зато и дајем човека уместо тебе,

и народе трампим за живот твој.

( Књига пророка Исаије 43:4 )

Можда и даље осећамо потребу да учинимо нешто корисно у животу и да се ослободимо тог осећаја бескорисности. Зато треба да схватимо да је за нас најважније да будемо пронађени… Наш небески Отац оставиће све остале само да би пронашао тебе, изгубљену овцу…

13И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале.

( Матеј 18:13 )

Погледајмо дубље у себе и видимо одакле долази тај узнемирујући осећај бескорисности и куда нас води. Ако нас тај осећај тера да тражимо људско прихватање или похвале, добро размислите пре него што му допустите да завлада вама. Али ако је оно што осећате покренуто љубављу према Богу или љубављу према другима којима можете помоћи када им је тешко, онда само напред! Јер Бог је с вама и има план за вас.

11Јер ја знам науме које сам за вас осмислио – говори Господ – добре науме, а не лоше, да вам дам будућност пуну наде.

( Књига пророка Јеремије 29:11 )

Ако још нисте сигурни какав план Бог има за вас, само се молите… А онда погледајте око себе. Можда сте већ на правом путу?

27Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје. Не дајте да вам узнемиреност и страх обузму срце.

( Јован 14:27 )