Зашто праведници пате, а безбожници напредују? Где је правда?

У овом свету често видимо да се према људима не поступа праведно. Видимо како праведници пате, а безбожници напредују. Али зашто је то тако? Према Библији, Бог дели правду онима према којима се поступа неправедно.

6Господ чини оно што је право,

пресуђује у корист тлачених.

( Псалми 103:6 )

Али ако Бог дели правду, зашто онда око себе видимо толико неправде?

Погледајмо у прошлост. Требало је да будемо праведни једни према другима, да помажемо једни другима и да ширимо љубав. Уместо тога, чинили смо окрутне ствари пред Божјим очима, овде на земљи.

37Жртвовали су своје синове

и своје ћерке злодусима.

38Проливали су невину крв,

крв својих синова и својих ћерки

које су жртвовали идолима Ханана;

крвљу су опоганили земљу.

39Оскрнавили су се делима својим,

одали се блуду поступцима својим.

40Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,

згадило му се његово наследство.

( Псалми 106:37-40 )

Чак и у данашње време бојимо се да искрено погледамо себе. Не само своје поступке, већ и да објективно проценимо своје мисли и жеље. Веома је тешко прихватити нечије искрено мишљење о нама. Уместо тога, више волимо слатку лаж.

10А они мрзе онога који на вратима прекорева,

гаде се онога који честито говори.

( Књига пророка Амоса 5:10 )

Вековима ми, људи, нисмо праведно судили другим људима, једнакима нама. И наш Бог то није могао да пусти да прође незапажено. Иако је Јерусалим био град народа који је Бог дубоко волео, и он је добио правду као и сви остали. Не можемо да наставимо да чинимо зло и да се уздамо у то да ће нам Бог заувек опраштати.

1„Протрчите по трговима Јерусалима.

Гледајте, посматрајте,

тражите по улицама:

да ли ћете пронаћи човека,

иједног који поступа по правди и који тежи верности,

па да опростим граду.

( Књига пророка Јеремије 5:1 )

12Нису веровали ни страни владари,

ни сви становници земље,

да ће моћи освајач и душман

кроз капије јерусалимске да уђу.

13Ипак то се догодило

због греха пророчких,

због кривица свештеничких,

због невине крви4,13 Или: због крви праведника. усред града проливене.

( Плач Јеремијин 4:12-13 )

Због своје неправде према другима, своје мржње према истини, своје гордости и греха, одвојили смо се од Бога и одвојили смо се од правде. Својевољно се удаљавамо од језера кристално бистре воде, све даље и даље, ожеднимо и вапимо: „Где је вода? Не видим је!“ Где је Бог, зар не може да помогне?

1Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,

нити је ухо његово оглухнуло да не чује;

2него ваше кривице јесу преграда

између вас и Бога вашега,

и греси ваши заклањају лице његово од вас

да вас не чује.

3Јер шаке су ваше крвљу загађене,

и прсти су ваши у злочину,

усне ваше говоре превару,

језик ваш мрмља подлост.

4На праведност нико не позива,

нити ико по истини суди;

уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;

муку зачињу, неваљалство рађају.

5Јаја гујина легу

и мрежу паукову плету;

од њихових ко поједе јаја, тај умире;

а ако га разбије, гуја се излегне.

6Њихово плетење није за одевање,

њихове израђевине нису за покривање.

Њихове израђевине дело су преступничко

и шакама својим чине насиље

7Њихове ноге у зло трче

и хитре су да проливају невину крв.

Мисли њихове мисли су преступничке,

пустош је и пропаст на друмовима њиховим.

8Пут ка миру они не познају,

на стазама њиховим праведности нема.

Изопачили су своје угажене путеве,

ко по таквом путује, мир не упознаје.

9Зато се право од нас удаљило,

и праведност до нас не допире.

Надали смо се светлости, а гле, тама;

сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;

10по зиду пипамо као слепи,

и тапкамо као да смо без очију;

у подне се спотичемо као да смо у сумраку;

у обиљу смо као да смо мртви;

11сви ми мумламо као да смо медведи

и гукањем гучемо као да смо голубови.

Очекујемо суд, а њега нема,

спасење – удаљило се од нас.

( Књига пророка Исаије 59:1-11 )

Да, грешили смо. И да, још увек грешимо. Правили смо своје грешке. Ипак, можемо да отворимо своје срце Богу, да се покајемо и замолимо за опроштај. А када отворимо срце Богу, затворимо га од сада за грех.

12Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’ 13Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио. 14А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду; 15ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети. 16Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.

17Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни!

( Књига пророка Језекиља 33:12-17 )

Можемо бити сигурни да ће нас Бог чути. Можемо бити сигурни да никада није касно да се окренемо од својих греха и добијемо опроштај, да примимо Божју милост.

13Као кад се отац на децу сажали,

сажали се Господ богобојазнима.

( Псалми 103:13 )

19Ја корим и кажњавам оне које волим. Стога, буди ревностан и покај се.

( Откривење 3:19 )

И без икакве сумње, правда ће победити и свако ће добити оно што заслужује.

10Ја, Господ, испитујем срце,

нутрину проверавам;

па свакоме дајем по његовом путу,

а и према плоду од његових дела.

( Књига пророка Јеремије 17:10 )

Ипак, зашто пате они који су заиста праведни?

Чак и ако заборавимо чињеницу да на земљи нема ниједног човека без греха, ипак морамо да се сетимо да не можемо увек да разумемо Божје путеве. Иако можемо да разумемо шта је добро, а шта зло, не можемо то знање правилно да применимо, јер не видимо целу слику.

9Него, колико је небо над земљом високо,

толико су путеви моји високо над путевима вашим,

а замисли моје изнад замисли ваших.

( Књига пророка Исаије 55:9 )

И нећемо увек разумети зашто добре људе које познајемо сналази толико жалости у животу. Али погледајмо неке примере из Библије о онима који су патили. Сетите се приче о Јосифу, који се из роба уздигао до другог најмоћнијег човека у Египту.

17Човека је послао пред њима,

Јосифа, проданог у робље.

18Ноге су му спутали ланцима,

а врат су му оковали гвожђем;

19све до часа кад се испунила реч о њему,

реч Господња га је прокушала.

( Псалми 105:17-19 )

Јосиф је прошао кроз многа искушења пре него што је примио благослов који је дуго чекао. А искушења која су га снашла нису нужно била казна за његове грехе, већ неопходан процес учења који га је оспособио за висок положај који је требало да добије.

И сам Исус је патио у свом земаљском животу, иако није згрешио.

8Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан.

( Јеврејима 5:8 )

Неки од нас су изгубили родитеље или драге особе. Умрли су иако смо се дан и ноћ молили Богу да им поштеди живот. Зашто нас Бог не чује?

Када наши најмилији умру, губимо везу с њима: више не можемо да их видимо, да разговарамо с њима, да видимо њихов осмех, да добијемо охрабрујући савет. Њихову смрт видимо као крај у коме ништа не можемо да учинимо… Али Бог може. За Бога ниједан човек није мртав. Бог чује нас и наше молитве. Он жели добро нама, али жели добро и онима које смо изгубили.

1Праведник гине

и никога то не узбуђује.

И смерни људи бивају одвођени

и нико не разабире

да праведник бива одведен пред зло,

2да уђе у мир.

Почивају на лежајима својим

ко је ишао исправно.

( Књига пророка Исаије 57:1-2 )

Верујете ли да сте верни Богу, а ипак вам је живот веома тежак? Као брижни отац, наш Бог нас поучава и васпитава, очишћује нас и припрема да примимо дар од Бога.

7Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.

( Јеврејима 12:7-11 )

6Ви се овоме радујете, иако сте сад, кад већ тако треба да буде, накратко ожалошћени разним невољама које вас сналазе. 7Невоље, наиме, доказују искреност ваше вере, која је драгоценија од злата. Па и злато, иако пропадљиво, мора да се испита ватром. Тако ћете по својој вери примити хвалу, славу и част, када се појави Исус Христос.

( 1. Петрова 1:6-7 )

Видимо како злочинци живе мирним животом, измичу правди и уживају у многим задовољствима. Неки од њих су нам упропастили живот и уживају да искоришћавају друге да би задовољили своје потребе. Не видимо да их стиже било каква осуда. Ипак, не треба да мислимо да могу да избегну Божји суд.

4Ето, стрепњу од смрти немају,

тело им је задригло.

5Људске муке не познају,

не страдају са људима.

6Надменост је зато њима као огрлица,

огрће их одећа насиља.

7Од дебљине очи своје избечише,

зло им срце за границу не зна.

8Исмевају се, говоре злобно

и насиљем прете поносито.

9Њихова су уста окренута небесима,

а њихов језик земљом шета.

10Зато им се њихов народ враћа

и обиље воде испијају.

11И говоре: „Како би Бог знао?

Постоји ли знање Свевишњега?“

( Псалми 73:4-11 )

18Зацело их стављаш на клизаво место,

обараш их у руине.

19Како су опустошени, у трену су окончали

и наглом страхотом докрајчени!

20Они су попут сна када се неко пробуди.

О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.

( Псалми 73:18-20 )

6Човек без памети не зна

и безумник ово не разуме;

7Кад зликовци ничу као трава

и кад сваки злотвор цвета,

то је да би заувек пропали!

( Псалми 92:6-7 )

19Не жести се због злотвора,

не завиди зликовцима;

20јер будућност не припада злотвору,

догорева светиљка зликовцу.

( Приче Соломонове 24:19-20 )

Запамтите да је Бог увек праведан и непристрасан. Не разумемо увек његове путеве, а понекад брзо судимо другима. Уместо тога, препустимо правду Богу, трудећи се притом да се према свима око нас односимо с поштовањем и љубављу.

18Господ је близак свима што га призивају,

свима што га у истини зову.

19Испуњава чежњу богобојазнима,

спасава их када чује како вапе.

( Псалми 145:18-19 )

8Сам Господ иде пред тобом. Он ће бити са тобом; он неће одступити од тебе, нити ће те оставити. Не бој се и не страхуј!“

( 5. Мојсијева 31:8 )