Да ли је све унапред одређено?

Када читамо о невољама које као да надолазе на човечанство или на наше сопствене животе, лако је осетити беспомоћност, као да се ништа не може учинити. Неки од нас тихо закључе да је све у животу већ одлучено и да ниједан напор то неће променити. Али да ли је то заиста тако?

Библија нам даје нежнију слику. Чак ни несреће које је сам Бог навестио, нити благослови које је обећао, не остварују се увек тачно онако како су изречени. Често зависе од тога како људи одговоре. Размотримо шта је Бог рекао пророку Јеремији:

7У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем.

( Књига пророка Јеремије 18:7-8 )

9Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.

( Књига пророка Јеремије 18:9-10 )

Бог каже да његове најаве нису закључана врата. Оне су више као отворен разговор у којем се наши избори чују.

Град који је послушао

Најпознатији пример је Нинива. Јона је донео кратку и застрашујућу поруку, а људи су је примили к срцу:

4Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ 5Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.

7Онда је заповедио да вичу по Ниниви:

„По налогу цара и његових великаша:

’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. 8Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. 9Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“

( Књига пророка Јоне 3:4-5,7-9 )

Приметимо смерност у краљевим речима: „Ко зна? Можда ће се Бог још предомислити.” Није имао никакву гаранцију, само наду. И та нада је услишена:

10Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.

( Књига пророка Јоне 3:10 )

Зашто нас Бог упозорава

Вреди запитати се зашто Бог уопште упозорава. Да се несрећа није могла избећи, упозорење би донело само тугу. Али упозорење је позив. Преко Јеремије Бог је објаснио своје срце:

3Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела.

( Књига пророка Јеремије 26:3 )

13Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио.

( Књига пророка Јеремије 26:13 )

Бог не жели да доноси невоље. Он се нада да ће бити саслушан. Нажалост, његово стрпљење не наиђе увек на одзив:

7А рекох:

’Свакако ћеш ме се уплашити,

прихватићеш прекор.’

Тада му се неће порушити пребивалиште

свим оним што сам наумио за њега.

Ипак, упорно су грешили

свим делима својим.

( Књига пророка Софоније 3:7 )

И пророци су у томе имали своју улогу. Нису били ту да уплаше људе, већ да им пруже прилику да се на време врате:

6Огласи ли се труба у граду,

а да народ не задрхти?

Зар постоји несрећа у граду,

а да није од Господа?

7Јер Господ не чини ништа,

а да тајну своју не објави пророцима,

слугама својим.

( Књига пророка Амоса 3:6-7 )

Смерност мења исход

Библија показује тај образац чак и код оних који су далеко залутали. Краљ Ахав, један од најнемирнијих владара Израела, понизио се, а Бог је то приметио:

27Кад је Ахав чуо ове речи, раздерао је своју одећу и обукао на себе кострет, па је постио и лежао у кострети, ходајући потиштено.

28Тада дође реч Господња Илији Тесвићанину: 29„Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Ипак, пошто се понизио преда мном, нећу довести пропаст за његовог живота; довешћу пропаст на његов дом у време његовог сина.“

( 1. Књига о царевима 21:27-29 )

Исто се догодило и са краљем Ровоамом и јудејским вођама:

5Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“

6И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“

7А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим,

( 2. Књига дневника 12:5-7 )

У обе приче смирено срце ублажило је оно што је надолазило.

Шта ово значи за нас

У Библији има много примера да Бог мења свој правац, и за благослове и за невоље, према томе како људи одговоре. То нас позива да отворених очију погледамо своје животе и људе око себе. Можда нам Бог говори непосредно преко Библије. Можда говори посредно, кроз околности на које наилазимо. Неке околности можда су уређене да нас нечему науче. Ако из њих научимо, ко зна, можда ћемо бити поштеђени теже лекције касније.

А када исправка дође, она долази из руке пуне љубави:

5А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:

„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,

и не клони када те он кори,

6јер Господ кори оног кога воли,

и туче сваког кога прихвата за сина.“

( Јеврејима 12:5-6 )

Зато не морамо очајавати. Будућност није зид, већ пут, и позвани смо да њиме идемо заједно с Богом.