Шта значи „Љубите непријатеље своје“?

Можемо да волимо свог ближњег, своју породицу и пријатеље. Али шта значи волети свог непријатеља? Да ли то заиста морамо?

44А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне.

( Матеј 5:44 )

Већ у теорији то не звучи нимало лако, а у пракси изгледа готово немогуће. И да ли је то заиста неопходно?…

Погледајмо како Исус то објашњава.

44А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне. 45Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима. 46Јер ако волите оне који вас воле, какву ћете награду примити од Бога? Не чине ли то исто и порезници? 47Ако поздрављате само своје сународнике, чините ли нешто посебно? Зар то исто не чине и многобошци? 48Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.

( Матеј 5:44-48 )

Заиста, ако погледамо око себе, видимо да сви добијају сунце и кишу, свеж ваздух за дисање. И ми и наши непријатељи смештени смо у овај дивни свет, са пределима од којих застаје дах и величанственим животињама…

Ако погледамо дубље, видимо да су наши непријатељи имали мајку и оца као и ми, било да су их познавали или не. И вероватно су их њихови родитељи волели исто онолико колико су нас волели наши.

Ево цитата из једне књиге о Шерлоку Холмсу Артура Конана Дојла, у којој сестра оплакује свог убијеног брата, који је уједно био један од најопаснијих злочинаца у земљи...

„За цео свет он је био човек насиља, напола звер, напола демон; али за њу је увек остао мали својеглави дечак из њеног девојаштва, дете које се држало за њену руку.“

Може ли наш непријатељ бити неко кога заправо волимо?

Замислите како је наш небески Отац удахнуо нови живот ономе кога сада зовемо непријатељем, бринуо се о њему док га је мајка носила у утроби, затим му дао да се роди, давао му одећу, храну да једе и воду да пије свих ових година… А сада жељно чека да поново добије своје изгубљено дете, да га види како се поново осмехује и како поново дозива свог небеског Оца: „Тата!...“. Бог њега воли исто колико воли и нас.

Сетимо се како је Давид поштедео живот свом непријатељу Саулу, који га је непрестано гонио и покушавао да га убије.

3Саул дође до овчијих торова поред пута. Тамо је била једна пећина и Саул уђе у њу ради нужде. Међутим, Давид и његови људи седели су на крају пећине. 4Рекоше Давиду његови људи: „Ево, данас је дан за који ти је Господ рекао: ’Предаћу твог непријатеља у твоје руке, да учиниш с њим што ти је мило.’“ Давид устане и неприметно одсече руб Сауловог плашта.

5Давид је одмах затим осетио грижу савести што је одсекао руб Сауловог плашта. 6Он рече својим људима: „Сачувај ме Господе да учиним такву ствар своме господару, помазанику Господњем. Зар на њега да подигнем руку? Па он је помазаник Господњи!“

( 1. Књига Самуилова 24:3-6 )

Ево Давидових речи Саулу о томе:

12Нека Господ пресуди између мене и тебе! Господ нека ме освети на теби, али моја те рука неће таћи. 13Као што каже древна изрека: ’Од опаких долази опако дело.’ Зато те моја рука неће таћи.

( 1. Књига Самуилова 24:12-13 )

Још један пример како да волимо своје непријатеље јесте сам Исус. Погледајмо шта је Исус рекао о онима који су га злостављали и разапињали.

34Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.

( Лука 23:34 )

А ово су Стефанове речи док је умирао након што су га каменовали.

54Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“

57На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.

59Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.

( Дела апостолска 7:54-60 )

Када читамо овакву причу, не бисмо се поистоветили са јеврејским вођама. Али шта ако смо заправо ми ти који убијамо невиног Божјег гласника који нас разоткрива и оптужује?… Нисмо без греха, и глас подигнут против нас није се подигао без разлога.

Шта сте осећали према јеврејским вођама док сте читали како каменују Стефана? Да ли сте осетили гнев, бес?… А шта кажете на то да осетите милост према њима, јер су покушавали да буду у праву и да се држе закона, а мрзели су да буду разоткривени у ономе што нису чинили како треба? На много начина ми смо попут њих, а они су попут нас. Волимо их упркос њиховим погрешним делима. И трудимо се да волимо своје непријатеље, баш као што их Бог воли.

4Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, 5не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, 6не радује се неправди, а радује се истини, 7све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава;

( 1. Коринћанима 13:4-7 )