Зашто Бог изгледа толико окрутан према људима?

У Старом завету читамо многе приче о људима и читавим народима који су се суочили са тешким последицама. Те приче нас често остављају са теретом на срцу и са тихим питањем: да ли је Бог заиста толико окрутан? То је искрено питање и заслужује искрен, неужурбан поглед.

Сасвим другачији свет

Почнимо тако што ћемо се подсетити колико је древни свет био другачији. Није био безбедно место. Окрутност је била свуда, живот је био кратак, а за већину људи и веома тежак. Шта год мислили о тим временима, треба да их читамо имајући ту слику на уму.

У тај свет Бог је изабрао један народ да носи Његову вољу другима и да међу људе унесе закон и ред. Израел је добио Тору и Божју бригу, што је тај народ издвојило као свети пример остатку света. Током многих векова Бог је стрпљиво изнова покушавао да човечанство поведе ка нечем бољем.

Вреди приметити колико је човечанство од тада одмакло, од времена када су се деца спаљивала на жртвеницима, а злостављање, ропство и неправда били уобичајени. Бог има контролу над свим, а ипак жели да људи расту. Он не жели да нас уништи. Он жели да нас доведе до бољег будућег времена. А како показује историја, веома је тешко окренути људска срца ка доброти, поштењу и несебичности, јер се људи стално враћају старој тами.

Погледајмо шта говоре пророци, редом којим су живели, и пустимо да њихове речи покажу шта се дешавало.

Амос: упозорење о окрутности међу људима

Амос је говорио у осмом веку пре Христа, народима око Израела, а затим и самом Израелу. Почиње њиховим односом једних према другима. Амон, суседни народ, повео је рат да би проширио своје границе и учинио нешто страшно најслабијима:

13Овако каже Господ:

„Због три преступа синова Амонових,

а и због четири, своју казну нећу да повучем,

јер су распорили труднице Галада

да би међу своју проширили.

( Књига пророка Амоса 1:13 )

Затим се Амос обраћа Божјем народу. И они су били криви, а списак који следи говори о новцу и моћи који се користе против сиромашних:

6Овако каже Господ:

„Због три преступа Израиља,

а и због четири, своју казну нећу да повучем,

јер су праведника продавали за сребро

и убогога за сандале.

7Они газе по прашини на глави сиромаха.

Пут понизних изокрећу,

човек и отац његов иду истој девојци

и тако скрнаве моје свето име.

( Књига пророка Амоса 2:6-7 )

Јеремија: дуго стрпљење и туга

Јеремија је служио као пророк у Јерусалиму у последњим деценијама пре пада тог града под Вавилон, око 600. године пре Христа. Многи његови саплеменици окренули су се обожавању Ваала и Молоха, а деца су приношена на жртвеницима. Приметите како Бог говори о томе. То је било нешто што никада није тражио, па ни помислио:

5Подигли су узвишице Валима да спаљују своју децу ватром, да жртвују Валу. А ја им то нисам заповедио, нисам им говорио и на то помислио нисам!

( Књига пророка Јеремије 19:5 )

Пророк описује и земљу која је патила због начина на који су њени људи живели:

10Јер сва је земља пуна прељубника!

Због клетве се осушила земља,

а пашњаци пустињски свенули.

Зло им је постало животно предање,

а неправда снага.

( Књига пророка Јеремије 23:10 )

Јеремија затим подсећа народ колико дуго им је Бог говорио. Двадесет три године их је упозоравао, а Бог је и пре њега слао друге пророке:

3„Још од тринаесте године Јосије, сина Амонова цара Јудиног, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.

4Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. 5А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека.

( Књига пророка Јеремије 25:3-5 )

Последице, када су дошле, нису требало да буду крај приче. Бог је свом народу дао ово обећање бриге уз казну којом га исправља:

11Јер сам ја с тобом

– говори Господ – да те спасем.

Ја ћу да истребим све народе

где сам те расејао,

али тебе нећу да истребим.

Тебе ћу праведно да покарам

и нећу те оставити некажњеног.

( Књига пророка Јеремије 30:11 )

Он такође објашњава зашто је исправљање било потребно, говорећи благо људима који су осећали бол, а нису га разумели:

15Зашто плачеш због свог лома?

Бол је твој неизлечив

због твојих великих кривица и многих твојих греха.

А све то ја сам ти учинио.

( Књига пророка Јеремије 30:15 )

И постоји обећање да ће једног дана све добити смисао:

24Господњи успламтели гнев неће уминути

док не испуни

и док не уради по наумима свог срца.

А то ћете схватити

у последњим данима.

( Књига пророка Јеремије 30:24 )

У следећем поглављу видимо срце које стоји иза свега. Чак и док исправља Израел, Бог говори о народу као што родитељ говори о вољеном детету:

20Није ли Јефрем мој драги син

и дете најмилије?

Иако сам често говорио против њега,

стално мислим о њему.

Зато ми је за њим устрептала утроба

и стварно ћу да му се смилујем

– говори Господ.

( Књига пророка Јеремије 31:20 )

У Јеремијино време људи су говорили да деца пате за оно што су урадили њихови родитељи. Бог одговара да је свако одговоран за сопствене изборе:

30Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе!

( Књига пророка Јеремије 31:30 )

Касније, када је Јерусалим требало да падне, Јеремија је поново говорио о жртвеницима у долини Бен-Хином, где су деца приношена као жртве богу Молоху, а Божја туга због тога је јасна:

35Сазидали су узвишице Валу у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри Молоху. А ја то нисам заповедио, ни помислио нисам да се таква гадост ради и Јуда наводи на грех.

( Књига пророка Јеремије 32:35 )

Језекиљ: изложени разлози

Језекиљ је био пророк међу људима који су већ били одведени из Јерусалима у Вавилон. Његове поруке описују шта се дешавало у граду. Прво, слика земље пуне насиља:

23Искуј окове,

јер је земља пуна крви неправедно осуђених,

а град пун насиља.

( Књига пророка Језекиља 7:23 )

Људи су такође говорили себи да Бог не види и да га није брига. Бог одговара да Он све види:

9Он ми одговори: „Кривица дома Израиљевог и Јуде је веома велика. Земља је пуна крви, а град се испунио опакошћу. Јер они кажу: ’Господ је напустио земљу; Господ не види.’

( Књига пророка Језекиља 9:9 )

Језекиљ упозорава на тешке пресуде које долазе на Јерусалим и на изненађујућу сврху у њима: преживели ће доћи у Вавилон, а њихове приче показаће прогнанима да се ништа није догодило без разлога.

21Јер, говори Господ Бог: ’Чак и да пошаљем на Јерусалим своја четири страшна суда: мач, глад, дивље звери и заразу, да истребим из њега и људе и стоку, 22у њему ће, ипак, остати преживели; њихови синови и ћерке ће изаћи из њега. Када дођу к вама и кад видите њихове путеве и њихова дела, утешићете се за невоље које сам довео на Јерусалим, за све што сам довео на њега. 23Они ће вас утешити кад будете видели њихове путеве и њихова дела. Тада ћете знати да сам ја све то урадио – говори Господ Бог.’“

( Књига пророка Језекиља 14:21-23 )

Бог говори и о својој деци која се приносе идолима, што је доживео као издају:

20Још си узела и своје синове и ћерке које си ми родила, па си их принела на жртву њима за храну. Зар је било мало твога блудничења, 21па си и моју децу клала, и давала их да се спале њима у част?

( Књига пророка Језекиља 16:20-21 )

И подсећа народ на Содому, град познат по својој судбини. Наведени разлог може бити изненађење. Није било само насиље, већ и гордост, удобност и окретање леђа сиромашнима:

49А ово је била кривица твоје сестре Содоме: охоло, у обиљу хлеба и безбрижном спокоју је живела са својим ћеркама, а нису помагале сиромаху и убогом. 50У својој узноситости чиниле су што је гадно преда мном, па сам их уклонио кад сам то видео.

( Књига пророка Језекиља 16:49-50 )

Најзад, Језекиљ набраја, једно по једно, зла којима је био испуњен Јерусалим: вође који су убијале, удовице и сирочад којима је чињена неправда, лажне оптужбе које су невине слале у смрт и окрутност унутар породице:

6Гле, израиљски кнезови у теби, сваки од њих, користе своју власт да проливају крв. 7У теби понижавају очеве и мајке, у теби злостављају странце, и тлаче сирочад и удовице. 8Ти презиреш моје светиње и скрнавиш моје суботе. 9У теби су клеветници који гледају да пролију крв, у теби једу на горама и чине што је срамота. 10У теби деца откривају очеву голотињу, у теби обешчашћују жене док су обредно нечисте. 11Један чини гадост са женом свога ближњег, други срамотно скрнави своју снаху, а трећи опет обешчашћује своју сестру, ћерку свога оца. 12У теби примају мито да проливају крв, позајмљујеш ради користи и с каматом, и непоштено зарађујеш на своме ближњем изнуђујући од њега, а мене си заборавио – говори Господ Бог.’

( Књига пророка Језекиља 22:6-12 )

Шта можемо из овога да научимо

Када ове одломке читамо редом, слика постаје све јаснија. Невољама које су дошле претходила су дуга упозорења. Оне су уследиле после стварне окрутности, нарочито према слабима и младима. И дошле су од Бога који о свом народу говори као о својој вољеној деци, који не ужива у њиховом исправљању и који и после њега стално обећава будућност.

Било је веома тешких времена, када је Бог радио на томе да људе врати назад и да овај свет учини бољим местом. Прешли смо дуг пут од тада, а ипак је и данас међу нама још много тога што треба поправити.

Патња је део овог палог света, а Нови завет то не крије. Он нам такође говори да Бог није стајао далеко од ње. У Исусу је ушао у њу, а они који Га следе откривају да чак и тешкоће могу показати Његов живот:

10Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу.

( 2. Коринћанима 4:10 )

Можда је најбољи одговор на питања која ове странице покрећу смеран: да читамо споро, да верујемо да је Божје стрпљење веће него што можемо видети и да молимо Бога да нас учини делом поправљања.