Забрањени плод – зашто спознаја добра и зла није била намењена нама?

Зашто би Бог Адаму и Еви забранио спознају добра и зла? То делује чудно, јер им чак ни плодови са Дрвета живота нису били забрањени. А када је Бог забранио да једу те плодове, објаснио је какво је то дрво. Бог је желео да знамо да спознају добра и зла није наменио нама. Зашто?

16Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“

( 1. Мојсијева 2:16-17 )

Погледајмо шта се догодило Адаму и Еви на њиховом првом сусрету са Богом, одмах након што су појели забрањени плод.

8Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.

9Господ Бог позва човека: „Где си!“

10„Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.

( 1. Мојсијева 3:8-10 )

Спознаја добра и зла навела је Адама и Еву да се сакрију од Бога. Да се сакрију од Онога који их је створио, који их је волео и бринуо се о њима…

Већ из овога видимо да први одговор који је изазвало то додатно знање није био нимало обећавајући. Адам и Ева, као и сви ми, једноставно нису спремни за тако моћно знање.

Спознаја добра и зла навела нас је да се ослањамо на сопствени суд уместо да следимо Бога. Ми не видимо све што Бог види, не схватамо сву сложеност и повезаност ствари у овом свету. Недостаје нам Божја мудрост и разумевање, а ипак спремно стављамо на ствари које видимо печат „добро“ и „лоше“…

9Него, колико је небо над земљом високо,

толико су путеви моји високо над путевима вашим,

а замисли моје изнад замисли ваших.

( Књига пророка Исаије 55:9 )

Ово украдено знање нас заслепљује и држи далеко од Божје поруке. Када чујемо „лоше“ вести или критику упућену нама, осудићемо ту лошу особу уместо да покушамо да разумемо њену поруку за нас.

52Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили.

( Дела апостолска 7:52 )

Цар Давид био је један од ретких изузетака који је заиста слушао Божју реч, без обзира на то да ли је долазила од добре или лоше особе и какав год облик имао тај говор.

5Кад је цар Давид дошао у Ваурим, изашао је неки човек из Сауловог дома, по имену Семај, син Гире; изашао је и проклињао.

7Семај је проклињао говорећи: „Одлази, одлази, крвниче и ништаријо!

9Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“

10Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“

( 2. Књига Самуилова 16:5,7,9,10 )

Заиста, колико год га је Бог волео, Давид је био убица коме касније није било дозвољено да сагради храм Богу.

8али ми је дошла реч Господња говорећи: ’Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти саградити Дом моме имену, јер си пролио много крви на земљу преда мном.

( 1. Књига дневника 22:8 )

Ако погледамо даље, схватићемо да и ми добијамо оно што заслужујемо, без обзира на то да ли долази од добре или лоше особе. Да, природно нам је да кривимо шефа који нам није дао повишицу, другог возача који је ударио у нас у саобраћајној несрећи, лопова који нам је украо нешто вредно, другу особу са којом смо били у сукобу… Увек видимо зло у неком другом, а не видимо поруку намењену нама иза онога што се догодило…

3Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку?

( Матеј 7:3 )

Да, ако нам се приближила лоша особа или лоше околности, то никада није без разлога.

13Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио.

( Књига пророка Јеремије 26:13 )

Зато се уздржимо од осуде оних за које мислимо да су зли, већ обасјајмо свакога светлошћу љубави, као права деца нашег Небеског Оца.

45Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима.

( Матеј 5:45 )

Сада видимо да свако знање долази са великом одговорношћу. Иако смо добили спознају добра и зла, немамо потпуно разумевање да бисмо је исправно користили. Зато се уздржимо од осуђивања и ослонимо се на Бога у свему што чинимо.

5У Господа поуздај се свим срцем својим

и немој се ослањати на мудрост своју.

6Мисли на њега на својим путевима

да би твоје стазе учинио равним.

( Приче Соломонове 3:5-6 )