Какав је хришћански одговор на пандемију?

Неконтролисани вирус, попут велике олује, путује преко континената и заражава људе око нас. Некима од нас одузима посао и животе људи које смо волели. Осећамо се безнадежно пред вирусом за који немамо лека. Осећамо се као да пловимо у малом чамцу усред олујног ветра.

37Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“

39Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.

40Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“

( Марко 4:37-40 )

Природно је да своје поуздање градимо на искуству у овом свету. Када ствари иду онако како очекујемо, опуштени смо и срећни. Када нас снађе нека мања невоља, покушавамо да је занемаримо и идемо даље. Наше поуздање расте с индустријским напретком, који нам доноси удобан живот, и с научним открићима, која објашњавају како ствари функционишу и развијају вакцине против свих болести. Ипак, темељ наше вере веома је крхак и брзо попушта када се догоди нешто необично. Погледајмо обећање које смо примили од Бога, нашег Оца.

2Сви ови благослови спустиће се на тебе и остварити се на теби, ако послушаш глас Господа, Бога свога.

3Благословен ћеш бити у граду и благословен на пољу.

4Благословен ће бити плод твоје утробе, род твоје земље, и прираст твоје стоке: телад твојих крава и јагњад твојих стада.

5Благословене ће бити твоје кошаре и наћве.

6Благословен ћеш бити кад улазиш, благословен кад излазиш.

7Кад твоји непријатељи устану на тебе, Господ ће учинити да буду потучени пред тобом. Кренуће једним путем на тебе, а разбежати се пред тобом на седам путева.

8Господ ће наредити да благослов буде с тобом, у твојим житницама и у свему чега се твоје руке лате, те благословити земљу коју ти даје Господ, Бог твој.

11Господ ће те обилато обдарити добрима: плодом твоје утробе, прирастом твоје стоке и родом са твоје њиве, на земљи за коју се Господ заклео твојим оцима да ће ти је дати.

12Господ ће ти отворити своју богату ризницу – небо – да даје кишу твојој земљи у право време, и да благослови све чега се твоје руке лате. Ти ћеш давати у зајам многим народима, али ти сам нећеш узимати у зајам ни од кога.

13Господ ће те учинити главом, а не репом. Увек ћеш бити на врху, никад на дну, ако послушаш заповеди Господа, Бога свога, које ти данас заповедам да их држиш и вршиш.

( 5. Мојсијева 28:2,3,4,5,6,7,8,11,12,13 )

Није нам природно да живимо овај живот у потпуној послушности Богу и његовим заповестима. Чим наш живот изађе из невоље, враћамо се својим злим путевима, изнова и изнова...

15Слао сам вам упорно све моје слуге пророке и опомињао: нека се свако врати са свог злог пута, поправите своја дела и не идите за другим боговима да им служите. Тада ћете пребивати у земљи коју сам дао вама и вашим прецима. Али нисте пригнули ухо и нисте ме послушали!

( Књига пророка Јеремије 35:15 )

Видимо себе у страху и у недостатку вере. Нараштај за нараштајем, хиљадама година, људи су били непослушни Богу и губили његове благослове. Истресли смо љубав из темеља Божјих заповести и оставили само суве изјаве, уз пуку спољашњу и формалну послушност њима. Све нас је то довело на место страха, тачно онако како је било обећано…

20Господ ће послати на тебе проклетство, пометњу и казну, на све чега се твоја рука лати да уради, док не будеш истребљен и брзо не пропаднеш због својих злих дела, зато што си ме заборавио.

22Господ ће те ударити сушицом, грозницом, упалом, жегом и сушом, медљиком и кукољем; ово ће те гонити док не погинеш.

( 5. Мојсијева 28:20,22 )

Божји гнев је заиста страшан. Али пре него што пожуримо да осудимо свог Небеског Оца због тако сурових ствари, замислимо лекара који ампутира заражену ногу да би човека спасао од смрти. Природно нам је да се усредсредимо на оно што се види, а да занемаримо љубав нашег Бога и његову жељу да нас спасе. Наше дете ће запамтити наш гнев и болан ударац по леђима, али ће лако заборавити како га је то спасло да не падне са опасне литице. А ми, који видимо само земаљске ствари, не видимо чак ни од чега нас Божји гнев спасава.

Бог жели да му верно будемо послушни. Он жели да се не плашимо онога што видимо, него да поуздање црпимо из своје вере.

18Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.

( 2. Коринћанима 4:18 )

Било да ти прети опасност да изгубиш живот или да си на врхунцу здравља, смрт се доживљава као најгоре што нам се може догодити. Али да ли је тако? Смрт је последње што видимо од човека. Смрт нам отвара врата ка невидљивом, ка непознатом.

Непознатим у нашем животу, или после њега, управља наш страх или наша вера. Можемо се окружити тамом страха или светлошћу вере. Као што видимо у овом земаљском животу, људи вере постају успешни у ономе што раде. И нема разлога да сумњамо да ће вера осветлити пут после смрти онима који верују. Пут ка много бољем животу него што је овај на Земљи.

16Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот.

( Јован 3:16 )

Управо сада смо живи. И захвални смо нашем Богу за сваки минут који сада живимо, за то што можемо да видимо и дишемо и да нешто променимо у овом свету. Још увек можемо да видимо своје вољене и да им кажемо колико нам значе.

Љубав побеђује страх и открива ко смо заиста — створени по Божјем обличју. А пролазећи кроз телесну смрт и васкрсење, Исус Христос је раскинуо окове смрти и донео нам Светог Духа, невидљивог помоћника који сада може да живи у нама.

17Он је Дух истине. Њега свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер са вама борави и биће у вама.

( Јован 14:17 )

Дух који смо примили није дух страха, јер нас води у вечни живот.

7Јер Бог нам није дао Духа који нас чини плашљивим, него Духа који нас испуњава силом, љубављу и разборитошћу.

( 2. Тимотеју 1:7 )

Из тога видимо да, ако осећамо страх, он не потиче од Духа којег нам је Бог дао. Ако ходамо у тами страха, нисмо унели светлост вере у Господа, нашег Бога.

12Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“

( Јован 8:12 )

Сада, док стојиш у епицентру пандемије, шта би изабрао — страх или веру? Када те други људи погледају у тами овог света пуног страха, могу ли да виде твоју светлост?

3Јер он ће те избавити

из птичарске омче

и помора кобног.

4Својим перјем покриће те,

сакрићеш се под његова крила;

штит и бедем истина је његова.

5Страхоте ноћне нећеш се плашити,

а ни стреле која дању лети;

6ни помора што се мраком шуња,

ни заразе што коси у подне.

7Поред тебе хиљада ће пасти,

теби здесна и десет хиљада,

а теби се приближити неће!

( Псалми 91:3-7 )

9Зар ти нисам заповедио: ’Буди јак и одважан! Не плаши се и не страхуј, јер је с тобом Господ, Бог твој, где год да кренеш.’“

( Књига Исуса Навина 1:9 )

У нашем свету ништа се не догађа без разлога. Чему ће нас ова пандемија научити? Хоћемо ли заиста умети да ценимо људски живот? Хоћемо ли умети да ценимо право пријатељство и да изразимо захвалност за оно што имамо? Хоће ли окончати бесмислену трку за лепшом сликом на Инстаграму и већим бројем пратилаца наших видео-снимака на Јутјубу? Хоће ли окончати ратове за новац и моћ? Хоће ли небо поново постати плаво за будуће нараштаје? Хоћемо ли најзад моћи да скинемо вео са својих очију и да видимо стварни свет који је створио наш Отац?

27Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје. Не дајте да вам узнемиреност и страх обузму срце.

( Јован 14:27 )