Важност обећања
Оно што не видимо ипак је стварно
Живимо у видљивом, практичном свету и лако је потценити оно што не видимо. Праведност која нас нешто кошта, било новац, удобност или здравље, може изгледати као губитак. Пријатељство може изгледати мање важно када престане да буде корисно. А обећање може почети да делује као нешто необавезно када нам његово испуњење више не иде у корист.
Ипак, Библија на обећање гледа као на нешто веома вредно. Држати своју реч један је од темеља небеског краљевства чији желимо да будемо део. Она нас припрема за то краљевство и већ сада чини овај свет бољим, уносећи вредности које нису ни богатство ни моћ. Погледајмо заједно шта Библија говори о обећањима.
Онај који држи свако обећање
Све почиње од самог Бога. Он је узор некога чијој се речи може потпуно веровати:
19Бог није човек да би слагао,или потомак људски да би се кајао.Зар је шта рекао да није учинио,изрекао да није испунио?( 4. Мојсијева 23:19 )
Када држимо своја обећања, одсликавамо мало од тога ко је Бог. И управо због тога свет око нас постаје сигурнији и топлији.
Ко може живети близу Бога?
Псалмиста поставља питање које је сваки од нас некада поставио: ко може боравити у Божјем присуству? Његов одговор је опис честитог човека, а једна појединост у њему директно говори о нашој теми:
1Ко то сме, о, Господе,да пребива у твом шатору,и да живи на светој гори твојој?2Онај који хода беспрекорно,и чини што правда захтева;ко из срца говори истину,3и свој језик чува од пакости;ко свом ближњем не чини зла,нити оцрњује свога ближњега;4ко с презиром гледа на опаке,а поштује оне што се боје Господа;ко своју заклетву не поричемакар му то и на зло изашло;( Псалми 15:1-4 )
„Држи обећање чак и када га то боли.“ Ту се већина нас бори. Лако је испунити обећање које ништа не кошта. Вредност обећања показује се онда када нас нешто кошта.
Размисли пре него што обећаш
Мојсијев закон је обећања схватао веома озбиљно, а истовремено је био веома благ према онима који су се плашили да их дају. Нико није био обавезан да се заветује. Али када би неко дао завет Богу, требало га је испунити без одлагања:
21Кад заветујеш некакав завет Господу, Богу своме, не оклевај да га испуниш, јер ће то Господ, Бог твој, јамачно тражити од тебе, па ћеш навући грех на себе. 22А ако се не заветујеш, нећеш навући грех на себе. 23Испуни оно што пређе преко твојих усана и изврши оно што си својим устима добровољно заветовао Господу, Богу своме.( 5. Мојсијева 23:21-23 )
Идеја је једноставна и нежна. Не морамо много обећавати. Само треба да мислимо оно што кажемо.
Закон је такође препознао да понекад обећавамо пребрзо, у жару тренутка, не схватајући шта говоримо. Он показује излаз: када то схватимо, позвани смо да будемо искрени у вези с тим.
4Или ако се неко непромишљено закуне да ће урадити било зло или добро – шта год да човек непромишљено изговори у заклетви – а то му остане непознато, кад сазна касније за своју кривицу у једном од ових случајева,( 3. Мојсијева 5:4 )
Када је обећање дато у гневу
Ево приче која показује колико лако до тога може доћи. Давид и његови људи чували су стада једног богатог човека по имену Навал. Када је Давид у знак узвратне услуге затражио нешто хране, Навал га је увредио и отерао његове људе. Давид се разбеснео и у свом гневу заклео се да ће сваки мушкарац у Навалу кући умрети до јутра:
22Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“( 1. Књига Самуилова 25:22 )
Навалова жена Авигеја чула је за то и пожурила да сретне Давида са храном и мудрим речима. Давид је слушао. Схватио је колико је близу био озбиљном злу и захвалио јој је:
34Јер живога ми Господа, Бога Израиљевог, који ми није дао да ти учиним зло, да ниси пожурила да ме сретнеш, Навалу не би остало до зоре ниједно мушко!“( 1. Књига Самуилова 25:34 )
Ова прича показује две ствари. Обећање дато у бесу може постати замка за нас и за друге. А мудар човек, који се усуди да говори мирно, може спречити несрећу. Давид није инсистирао на томе да буде „доследан“. Одлучио је да одступи, а и то је део честитости: смерност да прихватимо да смо погрешили.
Обећање има две стране
Божја обећања су увек верна, али начин на који се примају може зависити од нашег одговора. Свештенику по имену Илија било је обећано да ће његова породица служити Богу кроз генерације. Али Илијини синови искористили су свој положај да искориштавају народ. Бог је послао поруку Илији:
30Зато Господ, Бог Израиљев објављује: ’Рекао сам твоме дому и дому твога оца да ће ступати пред мојим лицем довека.’ Али, сада каже Господ: ’Далеко то било од мене! Јер ја поштујем оне који мене поштују, а они који ме презиру, биће осрамоћени.( 1. Књига Самуилова 2:30 )
Овде није реч о Богу који лако повлачи своју реч. Ово показује да је свако обећање између нас и Бога однос. Оно нас позива да одговоримо с поштовањем и чашћу.
Када се обећање узима олако
Последњег јудејског цара, Седекију, поставио је на престо Вавилон, а он је у Божје име обећао верност вавилонском цару. Потом је прекршио то обећање и потражио помоћ од Египта:
13Још се и побунио против цара Навуходоносора који га је заклео заветом пред Богом. Укрутио је врат и отврднуо срце да се не врати Господу, Богу Израиља.( 2. Књига дневника 36:13 )
Пророк Језекиљ описује како се на то гледало. Обећање дато заклетвом у Божје име није само обећање човеку. То је и нешто што изговарамо пред Богом:
18Одбацио је заклетву прекршивши савез; дао је обећање, а учинио је све то. Зато се неће извући.’( Књига пророка Језекиља 17:18 )
Неколико нараштаја касније пророк Захарија видео је у визији огроман летећи свитак који је излазио над земљу. На њему је било упозорење онима који краду и онима који се лажно куну Божјим именом:
4’Ја га доносим – говори Господ над војскама – да уђе у кућу лопова и у кућу онога који се мојим именом криво куне. Проклетство ће да му преноћи усред куће и уништи је са све гредама и каменом.’“( Књига пророка Захарије 5:4 )
Не морамо ово читати као претњу. Оно показује да је Богу веома стало до искрености, јер лажи и прекршена обећања повређују стварне људе, обично оне који највише верују.
Једноставно да, једноставно не
Исус нам нуди једноставнији пут, онај који не захтева велике заклетве. Ако се на нашу реч може ослонити, не морамо јој ништа додавати:
37Само реците ’да’ када нешто тврдите, и ’не’ када нешто поричете. Што је више од овога, од Злога је.( Матеј 5:37 )
Његов брат Јаков поновио је исти савет:
12Изнад свега, браћо моја, не заклињите се ни небом, ни земљом, нити којом другом заклетвом. Ваше „да“ нека буде „да“, и ваше „не“ – „не“.( Јаковљева 5:12 )
Човеку који увек држи реч није потребно да се куне небом или земљом. Његово „да“ је већ довољно.
Ако смо прекршили обећање
Већина нас је некада прекршила неко обећање. Можда нисмо хтели, или смо хтели, али нисмо имали снаге. Библија нас не оставља ту. Она нас позива да будемо искрени, да поправимо ствари где можемо и да се обратимо Богу, који је добар према онима који му долазе смерно:
9Ако му, пак, признајемо своје грехе, он је веран и праведан: опростиће нам грехе и очистиће нас од сваке неправде.( 1. Јованова 1:9 )
Ако ти је ово данас на срцу, добродошао си да започнеш кратком молитвом. Реци Богу за обећање које ниси могао да испуниш и затражи од њега опроштај и снагу. Затим, ако можеш, разговарај са човеком кога си изневерио.
А за будућност можемо почети с малим стварима: држимо мала обећања, долазимо на време, узвратимо позив, завршимо оно што смо рекли да ћемо урадити. Када наше „да“ значи да, градимо нешто што се не види, али што траје: поверење и карактер који одговара небеском краљевству.
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
The Holy Bible,New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.