Пређи на главни садржај

Зашто је Бог тражио да се животиње убијају као жртве и приноси за грех?

Скромни човек клечи погнуте главе поред каменог олтара на коме је жртвено јагње, што илуструје да Бог више цени искрено, смирено срце него обредне приносе.

Када читамо библијска детаљна упутства о приношењу животиња на жртвенику, многима од нас постаје нелагодно. Тешко је видети како би Бога могла обрадовати смрт невиних животиња или какве везе опроштај има с тим. То су искрена питања и заслужују нежан поглед, без журбе.

Почело је с људима

Прве жртве у Библији потичу од Каина и Авеља. Текст не каже да им је Бог тражио да нешто донесу. Они су дарове донели својевољно:

3Једног дана Кајин принесе Господу принос од земаљских плодова. 4А Авељ принесе као принос најбоље делове меса4,4 Најбољим деловима меса сматрало се месо са пуно сала. од првине свога стада. И Господ благонаклоно погледа на Авељев принос,
( 1. Мојсијева 4:3-4 )

Лако је из тога закључити да Бог више воли животиње него плодове. Али погледајмо шта Бог касније говори Каину. Он не говори о врсти дара. Он говори Каиновом срцу, с искреном нежношћу:

7Ако чиниш добро, нећеш ли бити ведар? А ако не чиниш добро, грех вреба пред вратима; он жуди да те свлада, али ти мораш да га надвладаш.“
( 1. Мојсијева 4:7 )

Важно је било како је сваки од њих дошао пред Бога. Авељ је донео „најбоље” од онога што је имао, а Каин је донео „нешто” од својих усева.

Шта је Бог одувек желео

Кроз целу Библију Бог понавља исто о приносима. Он тражи срце које стоји иза њих. То говори преко пророка Осије:

6Јер ја милосрђе хоћу, а не жртву;
богопознање, а не свеспалнице!
( Књига пророка Осије 6:6 )

Цар Давид је научио исто када се молио после тешког пада:

16Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
не мили ти се свеспалница.
17Богу је жртва дух потрешен;
потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.
( Псалми 51:16-17 )

Пророк Исаија објашњава шта се дешава када се приноси доносе без смиреног срца. Богу је више стало до човека који „дрхти пред мојом речју” него до дара:

2Па све је то рука моја начинила
и све је то постало
– говори Господ.
А на кога ћу погледати?
На исцрпљенога и на духовно сломљенога,
и онога који дрхти пред мојом речи.
3Тај што коље вола,
ко човека да убија,
и ко жртвује овцу,
као да се псом скрнави;
тај што доноси принос,
ко да крв свињску приноси,
ко кади тамјаном,
тај идола благосиља.
То су они изабрали за своје путеве
и гадости њихове по вољи су души њиховој.
( Књига пророка Исаије 66:2-3 )

А Михејин народ поставља питање наглас. Шта да донесемо? Хиљаде овнова? Своју децу? Божји одговор је једноставан и добар:

7Хоће ли Господ бити задовољан са хиљадама овнова,
са десетином хиљада потока уља?
Да ли да првенца дам за своје преступе,
плод утробе своје за грех душе моје?
8Објавио ти је Господ, о, човече, шта је добро
и шта тражи од тебе:
само да чиниш правду, волиш милосрђе
и покорно ходаш са својим Богом.
( Књига пророка Михеја 6:7-8 )

Зашто уопште крв?

Ако Бог није желео приносе ради њих самих, зашто је постојао тај систем? Библија објашњава да је био намењен да покаже колико је грех озбиљан и колико кошта, а уједно и да покаже како Бог обезбеђује пут да се измиримо с Њим:

11Јер је живот живог бића у његовој крви, а ја сам вам је дао да на жртвенику вршите обред откупљења за своје животе, јер крв је оно што врши откуп за живот.
( 3. Мојсијева 17:11 )

Истовремено, Библија је искрена да је тај систем имао границе. Могао је да упућује на опроштај, али није могао да доврши дело:

9Ово на сликовит начин говори о садашњем времену, зато што жртвени дарови и жртве које се приносе, не могу савршено очистити савест онога који служи Богу,
( Јеврејима 9:9 )
3Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, 4зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.
( Јеврејима 10:3-4 )

Жртве животиња биле су као сенка, подсетник на грех из године у годину. Нису могле да промене људско срце.

Бољи пут, дат из љубави

Зато је Бог учинио нешто задивљујуће. Није тражио од нас да донесемо још нешто. Сам је дао нешто:

16Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот.
( Јован 3:16 )
8Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници.
( Римљанима 5:8 )

Исус је испричао причу о томе. Земљопоседник шаље свог вољеног сина људима који обрађују његову земљу, надајући се да ће га поштовати. То је слика тога како је Бог послао Исуса и шта се потом догодило:

13Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’
( Лука 20:13-14 )

У старом систему свештеник је најпре приносио жртву за своје грехе, а потом за грехове народа. Исус је био без греха. Није морао да приноси ништа за Себе и није тражио крв невиних животиња. Дао је Себе, у потпуној сагласности с Очевом вољом, једном заувек:

27Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву.
( Јеврејима 7:27 )
12Када је, пак, ушао у Светињу над светињама, он није принео крв јарчева и телади, већ себе, проливши сопствену крв, и тако постигао вечно откупљење.
( Јеврејима 9:12 )

Шта то значи за нас

Тежина коју осећамо у овим причама одражава колико је цена греха заиста велика. То не значи да је Бог окрутан. То је цена коју је Он сам изабрао да понесе, да је не бисмо морали носити сами.

Зато је позив нежан. Добродошли смо да дођемо Богу баш онакви какви јесмо и да Му искрено кажемо где смо погрешили:

9Ако му, пак, признајемо своје грехе, он је веран и праведан: опростиће нам грехе и очистиће нас од сваке неправде.
( 1. Јованова 1:9 )

Ако то учинимо, видећемо да је жртва већ принета за нас и да Он тражи срце које је спремно да се врати кући.

Нови српски превод (NSP)