Улога поноса и праве вере

Људи по природи желе да се осећају поштовано и цењено, и на томе се заснива њихово самопоштовање. Понос је уобичајено осећање које подстиче људе да показују своја достигнућа и доприносе у животу. Није изненађујуће што Библија на много места помиње реч „понос“. Често таква места занемарујемо, одбацујући њихово значење као нешто што се на нас не односи. Ипак, погледајмо то мало пажљивије.

32Ако си будаласт био себе уздижући,

ако ли си сплеткарио,

руку на уста стави.

( Приче Соломонове 30:32 )

5јер он обара оне који станују високо,

насеље уздигнуто он руши,

он га руши на земљу,

он га срозава у прашину.

( Књига пророка Исаије 26:5 )

17да би човека одвратио од недела

и сакрио охолост од њега.

( Књига о Јову 33:17 )

У свакодневном животу разликујемо две врсте поноса: негативан, који се изражава реченицама попут „та особа је била превише поносна да би помогла“, и позитиван, који се изражава реченицама попут „Браво, толико сам поносан на тебе!“ Овај други израз веома је чест у породичном животу, где родитељи желе да мотивишу своју децу да истрају, напредују и израсту у особе које ће други поштовати. Без обзира на то да ли изражавамо похвалу или осуду, обе врсте поноса имају заједнички темељ. Погледајмо најчешће дефиниције поноса:

1. Осећај дубоког задовољства или испуњености који произлази из сопствених достигнућа, достигнућа оних са којима смо блиско повезани, или из особина или поседа којима се други нашироко диве
2. Свест о сопственом достојанству.

Обе горње дефиниције имају заједнички темељ у особинама усредсређеним на себе. „Понос“ одражава сопствене способности или сопствена достигнућа, насупрот ослањању на туђу помоћ.

10Бахатост једино раздор изазива,

а мудрост је код оних који примају савет.

( Приче Соломонове 13:10 )

Као што видимо, Библија изнова и изнова оштро осуђује такав себични понос. Ево само неколико примера:

12Онда они запомажу, а он се не одазива

због поноса злобника.

( Књига о Јову 35:12 )

28Ти избављаш кротак народ,

а узносите гледаш да обориш.

( 2. Књига Самуилова 22:28 )

6Узвишен је Господ али гледа пониженог,

а бахатог надалеко препознаје.

( Псалми 138:6 )

Пре него што донесемо било какав закључак, погледајмо библијску причу о вавилонском цару Навуходоносору, који се погордио због резултата свог рада.

30цар рече: „Није ли ово велики Вавилон, који сам подигао својом силном моћи себи за царску престоницу, на славу свога величанства?“

( Књига пророка Данила 4:30 )

Иако већина нас нису цареви и наша достигнућа можда нису величанствена, често кажемо или мислимо: „Ову кућу сам саградио својим рукама“, или „Створио сам тако успешну фирму“, или „Победио сам у овој игри“, поносећи се својим трудом. Није ли поштено да се осећамо поносно када смо уложили толико труда у нешто што нам је веома важно, било да је то добар посао, чврста породица или победа у трци?

Писац чувене библијске књиге мудрости, „Проповедник“, увидео је да исход животних догађаја не зависи само од личних особина и вештина.

11Размишљао сам и видео да под капом небеском:

брзи не побеђује у трци

ни јаки у боју;

мудар не добија хлеба

ни паметан богатство;

најученијем не следује наклоност.

Сваког стигну и време и догађаји.

( Књига проповедникова 9:11 )

Изгледа да успех није загарантован ни онима који улажу велики труд у рад, обуку или вежбу. Ако се пребацимо у новозаветно време, Исус тврди да ништа не промиче Божјој пажњи, без обзира на то да ли нам неки догађај изгледа важан или безначајан:

29Зар се не продају два врапца за један новчић? Ипак, ни један од њих не пада на земљу а да то дозволи ваш Отац.

( Матеј 10:29 )

Вратимо се Навуходоносору и погледајмо шта се догодило након што је изговорио своје охоле речи о својим достигнућима:

31Речи су још биле на царевим уснама кад је сишао глас с неба, говорећи: „Одлучено је за тебе, царе Навуходоносоре: одузима ти се царство. 32Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, и седам ће времена прећи преко тебе, док не увидиш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће.“

( Књига пророка Данила 4:31-32 )

У трену је цар Навуходоносор изгубио све чиме се поносио и суочио се с тешким временима, баш као што је било проречено. Цар је изгубио престо, понос и достојанство, што је било неопходно искуство да би разумео и научио лекцију. После неког времена Навуходоносор је схватио ко заиста стоји иза свих његових достигнућа:

34Када се то време навршило, ја, Навуходоносор, подигао сам своје очи према небу и разум ми се вратио. Тада сам благословио Свевишњег, славећи и величајући онога који живи заувек.

Јер његова је владавина вечна владавина,

а његово царство траје од нараштаја до нараштаја.

35Сви становници земље

ништа не представљају;

он чини шта хоће

с небеском војском

и са становницима земље.

Ништа не може да заустави његову руку,

или да му каже: „Шта то радиш?“

37Сада ја, Навуходоносор, славим и узвисујем небеског цара, чија су сва дела истина, а путеви правда; он је онај који може да понизи оне који ходе охоло.

( Књига пророка Данила 4:34-35,37 )

На крају је Навуходоносор научио драгоцену лекцију о поносу. Можемо ли и ми да научимо ову лекцију на лакши начин, размишљајући о Навуходоносоровој причи?

Да ли та прича значи да наша достигнућа заправо нису наша? Шта можемо да постигнемо потпуно сами? Стих из Јеванђеља по Јовану, у коме се наводе Исусове речи, даје одговор у наставку. Приметите да Исус понавља исте речи, суптилно их преформулишући како би нагласио њихов значај.

4Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза, сама од себе, не може да доноси род ако не остане на чокоту, тако ни ви не можете да доносите плод ако не останете у мени.

( Јован 15:4 )

5Ја сам чокот, а ви сте лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај доноси много плода, јер без мене не можете ништа чинити.

( Јован 15:5 )

Бог је тај који нас оснажује и омогућава нам да победимо у игри или добијемо добар посао. Бог је извор стваралачких идеја када решавамо сложене проблеме и даје нам снагу да истрајемо и завршимо оно што смо започели. Препознавање тих ствари открива праву природу Бога и Његову улогу у нашим животима и приближава нас Њему.

5У Господа поуздај се свим срцем својим

и немој се ослањати на мудрост своју.

6Мисли на њега на својим путевима

да би твоје стазе учинио равним.

( Приче Соломонове 3:5-6 )

6Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и искањем са захвалношћу изнесите своје молбе Богу,

( Филипљанима 4:6 )

31Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу.

( 1. Коринћанима 10:31 )

Признајмо своја ограничења и нађимо утеху у сазнању да ослањање на Исуса доноси мир у срцу, подржава нас кроз изазове и води нас у томе како да се носимо са осећањима поноса и достојанства.