Да ли је све унапред одређено?
Када читамо о невољама које као да надолазе на човечанство или на наше сопствене животе, лако је осетити беспомоћност, као да се ништа не може учинити. Неки од нас тихо закључе да је све у животу већ одлучено и да ниједан напор то неће променити. Али да ли је то заиста тако?
Библија нам даје нежнију слику. Чак ни несреће које је сам Бог навестио, нити благослови које је обећао, не остварују се увек тачно онако како су изречени. Често зависе од тога како људи одговоре. Размотримо шта је Бог рекао пророку Јеремији:
Како да следимо Бога? Како Бог жели да живимо?
Током живота, како старимо, често размишљамо о томе како да живимо исправно, како да поступамо како треба, где да тражимо срећу и прави смисао живота. Задовољство не налазимо ни у скупим куповинама ни у својим постигнућима...
Чули смо да Исус спасава наше животе. Да ли је то довољно или и сами треба нешто да учинимо?
Библија описује пут појединих људи и народа од почетка времена и омогућава нам да стекнемо прилично јасну слику о томе ко је Бог, зашто нас је створио и шта се од нас очекује. Али почнимо од почетка.
Да ли је Исус Месија?
Често слушамо о Исусу и о томе да нас је спасао умревши на крсту за нас. И ко год верује у њега, има вечни живот.
Да спасе наше животе – то је улога очекиваног Месије... Али да ли је Исус прави Месија или треба да чекамо неког другог?
Највише података о изабранику, ономе који ће спасти све нас, добијамо из књиге пророка Исаије, који је живео и пророковао око VIII века пре Христа. Отприлике, то је било 700 година пре Исусовог рођења.
Забрањени плод – зашто спознаја добра и зла није била намењена нама?
Зашто би Бог Адаму и Еви забранио спознају добра и зла? То делује чудно, јер им чак ни плодови са Дрвета живота нису били забрањени. А када је Бог забранио да једу те плодове, објаснио је какво је то дрво. Бог је желео да знамо да спознају добра и зла није наменио нама. Зашто?
Какав је хришћански одговор на пандемију?
Неконтролисани вирус, попут велике олује, путује преко континената и заражава људе око нас. Некима од нас одузима посао и животе људи које смо волели. Осећамо се безнадежно пред вирусом за који немамо лека. Осећамо се као да пловимо у малом чамцу усред олујног ветра.
Не уклапам се у овај свет
„Шта год да радим, ја сам аутсајдер. Из дана у дан се уверавам да ме нико не воли, да никоме нисам потребан. Осећам се јадно међу људима који су направили вртоглаве каријере, који имају насмејане породице и колеге које их поштују. Више не могу да подносим та срећна лица око себе у свету у који се не уклапам…“ – Да ли вам је познат овај осећај?
Нисте сами. Има нас милиони, баш као што сте ви. Многи од нас не припадају овом свету.
Не бој се, јер је Бог с тобом
Понекад се бојимо нечега. То може бити страх од губитка члана породице, страх од смрти или прогона, од губитка посла, од одласка у пензију... Шта да радимо када се бојимо? Како сами да се супротставимо страху? Шта Библија каже о страху?
Осећам се изгубљено, сломљено…
„Осећам се изгубљено, безнадежно, сломљено и усамљено. Сасвим сам се борим са овим бескорисним животом и никоме није стало до мене.” – тако се понекад осећамо.
Зашто постоји толико хришћанских цркава?
У свету постоји толико цркава, и свака има другачији скуп предања, обреда и веровања. Којој од њих треба да се придружимо?
Католичка, православна, баптистичка, лутеранска, методистичка, презвитеријанска... Постоје десетине великих хришћанских деноминација, а многе цркве се често ограђују од других цркава, истичући разлике у обредима и веровањима.
Да ли је добро за хришћанство да постоје различите цркве, како би свако могао да се придружи цркви која му највише одговара?
Да ли сам спасен?
Људе често питају да ли су спасени, или их брине њихово спасење, или се боје смрти.
Бог нас је у почетку створио да будемо с њим у Еденском врту. Међутим, Ева и Адам су јели забрањени плод и тако унели грех у наше животе. А грех нас одваја од Бога. Без Бога нема живота. Грех доноси смрт…